Географска карта - Српски Ковин (Ráckevei Járás)

Српски Ковин или Рацки Ковин ( — Рацкеве) је место у Мађарској, на острву Чепел, 40 -{km}- јужно од Будимпеште, у Пештанској жупанији. Данас је то мало туристичко место, веома посећено, због занимљивих историјских и културних споменика. Управно је седиште округа Српски Ковин, које обухвата још осам насеља на левој обали Дунава. Једно од њих је и место Ловра, једино са српском већином у целој Мађарској. Број становника у граду је око 10 хиљада (попис 2010. У месту и даље живи омањи број мађарских Срба.

Место је приградском железницом спојено са Будимпештом, има пристаниште, четири основне школе, гимназију и музичку школу, библиотеку, биоскоп и музеј. Главне знаменитости су православна, протестантска и римокатоличка црква као и дворац Еугена Савојског, који су споменици културе. Српска православна црква датира из 15. века и једина је српска црква изграђена у чистом готском стилу.

Из једне старе мађарске песме се види да је стари назив места пре 1440. године био Abraham Telke. Затим град бива назван Мали Ковин, да би касније био назван Српски Ковин.

Појавом турских пљачкашких хорди, а поготово падом града Смедерева, Срби из Ковина били су натерани у збег да спасе живот и имовину. У петој деценији 15. века се велики део Срба из Ковина сели у горњи део Дунава, где близу Пеште добијају право да саграде насеље и добију исте повластице које су имали у свом слободном краљевском граду. Стигли су Срби из вароши Ковина 1439. године на Чепел. Краљ Владислав 1440. године даровао је на Чепељском острву један део земље на уживање, а задржао је припадајуће право превоза. Године 1453. краљ Владислав их дарује правом на недељни вашар, а старе донете привилегије које су имали им потврђује. Тада је забранио деспоту Ђорђу Господару Србије (Расије) и Албаније да од слободних Ковинчана данак узима.

Богати Срби зидају 1487. године православну цркву и посвећују је „Великој Госпи“ (Велика Госпојина). Поред размимоилажења око датума обнављања ове цркве чињеница је да је то данас најстарија српска православна црква у Мађарској. Ова православна црква и данас архитектонски и ликовно представља прворазредно туристичко одредиште у граду са византијским фрескама и барокним иконостасом, иако нема више служби и има мало месног становништва православне вере. Постојао је и ковински манастир, који 1777. године укинут.

Војвода Еуген Савојски, који је за време цара Леополда 1697. године код Сенте победио Турке и окончао 150-годишњу турску владавину, у Мађарској је као знак захвалности од цара добио земљу око Српског Ковина, где је и направио велелепни дворац. Архитекта је био познати Јохан Лукас фон Хилдебрант, а дворац је довршен тек око 1720. године. Али војвода није живео у овом дворцу, а убрзо по његовој смрти он прелази у власништво Хабзбурзима. Дворац је потпуно обновљен 1980. године и претворен у конференцијски центар и хотел са 28 соба.

У Српском Ковину је 1847. године живело 4100 Мађара и 128 Срба.

Пошто је за време турске најезде место било спаљено и напуштено било је потребно дуго времена да се поново насели и уреди. Место које је раније имало краљевске повластице за трговину и имало седам пијаца је сада сведено на једну улицу и једног трговца. Тек у 19. веку се место развија, постаје веће општинско средиште и напредује. У Ковину код Пеште, одржаван је годишњи вашар два пута: 24. априла и 30. новембра (1841).

Године 1905. у Рацковину су ПТТ комуникације и жељезничка станица.

Ковин у Србији и Српски Ковин из Мађарске 1996. године су потписали повељу о братимљењу.